NIKOLA TESLA: EPIZODA PET - (ne)Praktično moguće
NIKOLA TESLA:
EPIZODA PET - (ne)Praktično moguće
Bez obzira na uobičajeno ponavljanje koje krasi uvode u pisanje o (ne)zgodama Najrazličitije trojke početi ću da pišem ponovo na uobičajen način.
I, ponovo smo tu da bi pratili (ne)zgode koje prate naš "dinamični trio", zanemarujući i ne zanemarujući peškire i njihove etikete. Naime, zanemarićemo to da peškiri nisu zanemareni, a nećemo zanemariti to da smo zanemarili etikete na peškirima. Onda shvatimo da smo to sve zanemarili i nastavimo pisati (a što se Vas tiče, čitati) nastavak.
Čudnim spletom okolnosti (a koji to splet okolnosti nije čudan? Op. a.) naša škvadra se našla u paralelnom svemiru. Svemiru u kome su iluzije stvarnost a stvarnost je samo iluzija nastala raznim nedostacima i viškovima. Bio je to svemir u kome se ništa ne čini onako kako to izgleda. Opis'o bih to do u detalje al' mislim da me nećete shvatiti (bolje je da Vam to ostavim mašti na volju. Op.a.). Čak ni najobičnija kutija šibica nije izgledala kao govno od mamuta - izgledala je kao kartonska kutijica puna drvcadi sa grumenčićima fosfora na jednom od krajeva. Uredno poredanih, naravno. I dok mislite da to i izgleda kao obična kutija šbica treba da napomenem da na toj kartonskoj kutijici piše crvenim slovima: "MAMUTOVO GOVNO". Usput da napomenem da u tom svemiru postoje mamuti koji seru te kartonske kutijice. Ni mamuti nisu onakvi kakvim se čine. Na prvi pogled liče na ogromne dlakave slonove, dok na drugi pogled liče na Sulejmana Tihića koji skuplja ta govna uz tiho siktanje: "MAJ PREŠSSSSSSS". Treći pogled još nije zabilježen zbog toga što niko ne želi da vidi gospodina Tihića ponovo, a oni koji ga vide ne budu u stanju da pričaju o tome. Zbunjujući je to svemir u kome Tihići slobodno sikću okolo.
Bila je priča da na sjeveru postoji izlaz iz tog svemira, ali se niko nije vratio da to potvrdi. Sa sjevera su dolazili samo Sizifi kotrljajući noćne more s brda na brdo. No međutim, to nisu bili Sizifi, i to nisu bile noćne more. To su bili tajni agenti koje je slao neki šupak da špijuniraju komentare novopridošlih "entiteta". Jadnike je zbunila sva ta konfuzija pa su stvorili iluziju da su vozila koja su im data na korištenje noćne more, a da su oni Sizifi. Pošto nisu imali kamenja, odlučili su da kotrljaju svoja vozila - u njihovom slučaju, noćne more. Predlažem da se ne pitate kako ja to sve znam - vjerujte mi na riječ (biće jasnije na kraju. Op. a.). No, vratimo se našim junačinama. Njih su mučili nedostaci ideja i viškovi glavobolje. Nisu obraćali pažnju na iluzije oko njih. Bili su zauzeti svađanjem oko toga ko je kriv za to što nisu poneli cigara. Provjerili su da se nije koja "sakrila" u peškire ali sve što su našli su bila tri šarafa i jedna izmorena vila. Vila im je ispričala priču o izlazu na sjeveru i pretvorila se u nezavrnut' šaraf. Šteta što je nisu slušali. Mog'o bih uskoro završiti ovu glupu priču. Ovako se moram zamarati glupostima na koje su nailazili krčeći put prema stvarnosti. Oteše svi po mamutovo govno, ili dva, od Tihića i krenuše besciljno da lutaju i traže cigare. Na kraju pustolovine stigoše do tog sjevera. A pustolovina se sastojala od polaganja testova za trudnoću i prenošenja kupusa, zeca i vuka preko rijeke (ludo su se zabavljali. Op. a.). Nisu položili testove za trudnoću, a zeca i kupus su pojeli. Vuka su ostavili samog u čamcu da crkne od gladi. Vuk je izaš'o iz čamca i pretvorio se u kutiju cigara koju su svi mnogo iščekivali. Poslije par dimova razmislili su o situaciju u kojoj su se našli. Ponovo su provjerili peškire u kojima su sada bile makaze, konac za čišćenje zuba i zubi. Iskoristili su makaze i konac da naprave kompas i krenuli pravcem koji pokazuje kompas. Zube su iskoristili poslije. Kada su shvatili da će izgubiti orijentaciju u prostoru koji ne izgleda onako kako se čini da izgleda počeli su da bacaju zube kao trag po kome bi se mogli vratiti ako se odluče za tako nešto. Bacajući zube uspjeli su da ubiju "Alisu u zemlji čuda" dok je bila skroz mala (zato ne mogu da naćem tu knjigu nigdje. Op. a.). Kad su konačno stigli na krajnji sjever shvatiše da im je hladno. Umotaše se u peškire i zapališe još po jednu. Popričaše o onom što su vidili na svom putu. Svaka priča je bila nevjerovatna. Bila je nepraktično moguća. Jedino u čemu su se svi slagali je to da su došli na vrh i da je na vrhu hladno, ali im to nije baš pomoglo. Bilo je skroz nepraktično. Odlučiše da zaborave na sve. Ubrzo shvatiše da su sve zaboravili pa se zapitaše gdje su to dovraga. Mjesto ih je podsjećalo na nešto ali se nisu mogli sjetiti na šta. Sada odlučiše da ne zaborave sve. Ni to im nije pomoglo, pošto su već sve zaboravili. Iz očaja odlučiše da stvore iluziju u kojoj žive u paralelnom svemiru u kome su kutije sa šibicama kutije šibica, a ne govna mamuta. Okrenuše se oko sebe i shvatiše da su u tajnom laboratoriju. Ostaviše LSD u supertajni sef i odlučiše da zaborave kombinaciju. To i učiniše.
Početna stranica 
